Nesto sto mozda niste znali
Dobro dosli u zemlju Vulkana,Gejzira,Termalnih voda,zemlju riba svih vrsta
Ovu zemlju je otkrio jedan viking u 12 veku. Po legendi, bacio je dve drvene oblice i tamo gde su se zaustavile osnovao grad Rejkjavik, danas glavni grad Islanda. Islandski jezik je zadržao čistotu govora iz 12. veka, pa ga stranci, naročito naši ljudi, lakše uče od drugih skandinavskih jezika.
Ovo ostrvo se nalazi usred Atlantskog okeana, između Evrope i Amerike, na ivici polarnog kruga, i do njega se dugo putuje. U dolasku, ništa se ne vidi, jer avioni za Island poleću iz Evrope uglavnom kasno noću.
Ako je vreme lepo, u povratku sa Islanda vide se vulkanski mesečevi pejzaži (ovde su vežbali američki astronauti za prvo i jedino istorijsko sletanje na Mesec, a Žil Vern je sa jednog vulkana poveo ekspediciju na put u središte Zemlje), a zatim voda, voda, voda, i onda beskrajne šume Švedske, sve do sletanja na stokholmski aerodrom.
Dugo putovanje dodatno otežavaju mere bezbednosti na aerodromima: mora više puta da se prođe kroz skenere, da se izvadi sve iz džepova, nakit, ključevi...
Islanđani su vrlo ljubazni, relaksirani, nasmejani i spremni za komunikaciju. Svi govore engleski, i u svakodnevnom kontaktu, od hotela, preko prodavnica, do institucija, ponašaju se strpljivo, kao da imaju mnogo vremena.
Vozači na ulicama Rejkjavika pažljivi su prema prolaznicima. Ovo je jako važno za turiste, jer u mnogim ulicama trotoari nisu podignuti od kolovoza nego je ulica samo obeležena kamenim stubićima (kamena bar ima napretek). Na ovako izravnatim ulicama i trotoarima prolaznici se manje sapliću nego u Beogradu… Putevi su takođe izvrsni.
Automobila je mnogo, tako da se ima utisak da Rejkjavik ima mnogo više stanovnika od svojih 150.000. Inače, ceo Island ima 300.000 stanovnika. Voze se nova, dobra vozila, pa i veliki džipovi, jer Islanđani vole da planinare, da skijaju, i uopšte da odlaze u prirodu. Inače se mnogo vozi, i na kraćim relacijama, po gradu, jer to diktira neprijatna klima.
Duge zimske noći
Zbog uticaja tople golfske struje, Island nema arktičku klimu. Temperature ne idu mnogo ispod nule, ali je uglavnom kišovito i vetrovito. Vreme je ćudljivo i menja se nekoliko puta na dan. Kažu, „ako ti vreme nije po volji, sačekaj minut i promeniće se”.
Na Islandu može da se diše u svakom smislu. Ne samo zbog širokog, otvorenog prirodnog prostora (Islanđani kažu da postaju klaustrofobični čak i u Švedskoj – zbog drveća u šumama ne mogu da sagledaju pejzaž sve do horizonta!). Vazduh u Rejkjaviku je kristalno proziran, čist. Miriše na okean, na luku, i na sumpor, što je uticaj prirodnih mineralnih voda na kojima leži Island. Na miris sumpora, koji se oseti čim se pusti topla voda, Islanđani su navikli i nije im neprijatan. Kažu, to je miris doma.
Grejanje je skoro besplatno
Vode na Islandu ima u svakom obliku i u velikim količinama. Pijaća voda, „česmovača” je odlična, ali malo teška za naše kontinentalne stomake. Vruća voda dolazi direktno sa izvora, sprovedena ogromnim cevima. Tako se oni greju, a grejanje je skoro besplatno.
Iako su okruženi vodom (okeanom), primećuje se ljubav prema vodi uopšte. U centru Rejkjavika postoji jezero, po kojem plove patke, labudovi i drugi pernati stanovnici, a hrane ih prolaznici, uglavnom deca. I iza Gradske skupštine, koja je na tom jezeru, nalazi se jezerce sa vodom koja stalno teče, i zelenilom.
U gradu su česte male fontane, stilizovana jezerca… U Rejkjaviku ima mnogo bazena, sa toplom i hladnom vodom, a posebna atrakcija je Plava laguna, 50 kilometara od glavnog grada, u kojoj se u toploj vodi može kupati preko cele godine. Naravno, tu su i čuveni gejziri, o kojima smo učili u školi.
U ishrani se najviše koristi ono što dolazi iz mora: ribe, plodovi mora, alge… Riba je najveća stavka u izvozu Islanda. Povrće i voće se uglavnom uvoze, pa se ne konzumiraju onoliko koliko bi trebalo.
Ono što fascinira jeste božanstven crni hleb i peciva, u hiljadu varijanti, u kojima se oseća i miriše pravo žito, kao i fantastični kolači (danska varijanta).
Cene
Za evro se dobija 86-89 islandskih kruna. Kako je privreda uglavnom vezana za okean, metalne kovanice su sa slikama stanovnika mora.
Na Islandu hoteli nisu jeftini
Island je jedna od najskupljih zemalja Evrope. Ništa nije jeftino. Od hrane, preko odeće, do većih kupovina. Hoteli su udobni, ali preskupi.
Ono što nije mnogo skupo jesu dnevne turističke ture iz Rejkjavika na razne interesantne destinacije, autobusima ili minibusevima. Svakako ih ne bi trebalo propustiti, jer se oko Rejkjavika vidi samo mnogo ravnog zemljišta, sa niskom vegetacijom. Na turističkim obilascima, uz stručne vodiče, mogu da se posete oblasti vulkana, sa čuvenom Heklom, zatim ogromne površine ohlađene lave, obrasle mahovinom, oblasti glečera, gejzira, farme čuvenih islandskih ponija i ovaca.
Republika Island (islandski: Lýđveldiđ Ísland) je ostrvska zemlja bez kopnenih granica u severnom Atlantiku, izmedu Grenlanda, Norveške, i Britanskih ostrva.
Službeni jezik de facto islandski
Glavni grad Rejkjavik
Predsednik Olaf Ragnar Grimson
Predsednik Vlade Haldor Agrimson
Površina
103.125 km˛
2,7%
Stanovništvo
290.570
Nezavisnost 1. decembra, 1918.
Valuta Islandska Kruna
Vremenska zona UTC
Himna "Lofsöngur" (islandski: "Pesma slavlja")
Internet domen .is
Pozivni telefonski broj +354
Istorija Islanda
Island je bio jedno od najvecih ostrva na svetu koje covek nije naselio, dok u kasnom devetom, i desetom veku nisu došli norveški i keltski (škotski i irski) imigranti. Island ima najstariji parlament na svetu, Althing, osnovan 930 godine. Neki pisani izvori navode da su irski kaluderi živeli na Islandu pre dolaska norveških naseljenika, ali nisu nadeni arheološki dokazi koji bi potkrepili ovu tvrdnju.
Island je bio nezavisan 300 godina, a zatim su njime vladali Norveška i Danska. Formalno je bio norveška kolonija, do 1814, kada se zajednicka država Norveške i Danske razdvojila sporazumom iz Kila, a Island je postao zavisna teritorija Danske. od danske vlade je dobio ogranicenu autonomnu vlast, 1874, a protektoratsku nezavisnost, i suverenitet u unutrašnjim pitanjima 1918. Spoljni odnosi, i odbrana su ostali pod danskom upravom do Drugog svetskog rata, kada je Nemacka vojno okupirala Dansku, 1940. Island su, nakon toga, okupirali saveznici. Danski kralj je de jure ostao suveren do 1944, kada je današnja republika osnovana u nedostatku danske vlasti.
Nova republika je 1950. potpisala sporazum sa SAD, u kome je Americi predata nadležnost nad odbranom Islanda. I danas SAD po ovom sporazumu imaju vojnu bazu u Keflaviku, a Island nema svoje oružane snage. Ekonomija Islanda je u posleratnim decenijama ostala zavisna od ribolova, i ova zemlja je imala više sukoba sa svojim susedima oko ovog resursa. Od ovih sukoba su najpoznatiji Bakalarski ratovi sa Britanijom. U zadnje vreme je došlo do diversifikacije ekonomije, usled velikih investicija u tešku industriju (kao što su topionice aluminijuma) i privatizacije u finanskijskom sektoru.
Politika Islanda
Parlament, Althing, je osnovan 1845, kao savetodavno telo danskom kralju. Ovo se smatra ponovnim uspostavljanjem skupštine osnovane 930, a suspendovane 1799. Trenutno ima 63 clana, koje stanovništvo bira svake cetiri godine. Predsednik Islanda je uglavnom ceremonijalno zvanje, a on služi kao diplomata, figura i šef države. Predsednik vlade, premijer se, zajedno sa svojim kabinetom, brine za izvršni deo vlasti. Kabinet postavlja predsednik, posle opštih izbora; ali ovaj proces se obicno vodi izmedu voda politickih partija, koji odlucuju medusobno kroz razgovore o sastavu kabineta. Samo kad u vode partija nisu u stanju da se u razumnom roku dogovore o sastavu kabineta, predsednik koristi ovo ovlašcenje, i sam postavlja kabinet. Ovo se nije dogodilo od kad je osnovana republika, 1944, ali 1942. je regent države (Svein Bjernson, koji je tu poziciju dobio u Althingu 1941.) uspostavio neparlamentarnu vladu. Regent je u praksi imao poziciju predsednika, i Svein Bjernson je u stvari postao prvi predsednik 1944. Islandske vlade su skoro uvek bile koalicije dveju ili više partija, jer jedna partija obicno ne osvoji vecinu mesta u parlamentu. Domet politicke moci predsednikovog kabineta je predmet rasprave medu islandskim pravnicima; nekoliko odredaba ustava izgleda da predsedniku daju odredena važna ovlašcenja, ali druge odredbe i tradicije govore suprotno.
Predsednik se bira svake cetiri godine (postavljen 2004.), kabinet se bira svake cetiri godine (2003.) a i izbori za gradski savet se održavaju svake cetiri godine (poslednji izbori 2002.).
Administrativna podela
Opštine Islanda
U Islandu ima 95 opština, koje upravljaju uglavnom lokalnim pitanjima, kao što su škole i prevoz.
Okruzi Islanda
Postoje 23 okruga koji su uglavnom istorijska podela. Trenutno je Island podeljen u 26 magistrata koji upravljaju lokalnom policijom (osim u Rejkjaviku, gde postoji posebna kancelarija komesara policije) i izvršavaju administrativne funkcije kao što su proglašavanje bankrotstva i vencavanje ljudi izvan crkava.
Regije Islanda
Postoji 8 regija, koje uglavnom služe za statisticke svrhe. Oblasna sudska jurizdikcija takode koristi ovu podelu (njena starija verzija doduše).
Biracki okruzi Islanda
Do 2003, biracki okruzi za parlamentarne izbore su bili isti kao i regije, ali su amandmani ustavu to promenili u trenutnih 6 birackih okruga. Ova izmena je nacinjena kako bi se izbalansirala "težina" razlicitih oblasti zemlje, jer su glasovi u manje naseljenim zonama vredeli više nego glasovi u Rejkjaviku, na primer. Debalans izmedu oblasti je smanjena novim sistemom, ali i dalje postoji.
Geografija Islanda i Spisak naselja na Islandu
Mapa IslandaIsland se nalazi u severnom Atlantskom okeanu, malo južnije od artickog kruga, koji prolazi kroz malo ostrvo Grimzi uz severnu obalu Islanda, ali ne kroz sam Island.
Ostrvo je geološki vrlo aktivno. Ima više aktivnih vulkana, od kojih je najznacajniji Hekla. Oko 10% ostrva je pod ledom. Island je bogat gejzirimas (gejzir je islandska rec) i rasprostranjena pristupacnost geotermalne energije znaci da stanovnici vecine gradova imaju toplu vodu, i grejanje po vrlo niskim cenama.Elektricna energija je nacelno veoma jeftina, usled mnoštva reka i vodopada, koji se koriste za proizvodnju struje.
Samo ostrvu ima mnogo fjordova duž obale, gde se nalazi i vecina gradova, jer je unitrašnjost Islanda, hladna i negostoljubiva pustinja. Najznacajniji gradovi su Rejkjavik, Keflavik gde se nalazi nacionalni aerodrom, i Akurejri. Na ostrvu Grimzi, unutar Arktickog kruga se nalazi najsevernije naseljeno mesto Islanda.
Za razliku od susednog Grenlanda, Island se smatra delom Evrope, a ne Amerike. Island je 18. ostrvo po velicini na svetu.
Ostrvo ima cetiri nacionalna parka: Jekulsargljufur Jökulsárgljúfur, Skaftafel (Skaftafell), Snefelsnes (Snćfellsnes) i (Ţingvellir).
Islandska vojska
Republika Island nema regularne oružane snage. Funkcije odbrane vrši NATO baza u Keflaviku, koju uglavnom popunjavaju pripadnici americke vojske. Island ima Obalsku stražu (Landhelgisgćslan) i specijalnu jedinicu (Sérsveitin), koja je poznata pod imenom Víkingasveitin (Vikinški odred). Specijalni odred je bio pod komandom šefa rejkjaviške policije, ali je 2004. donet novi zakon po kome se ovaj odred stavlja direktno pod komandu ministra pravde i crkve (trenutno Bjern Bjarnason). Po ovom novom zakonu, ministar pravde i crkve mora da postavi nacionalnog šefa policije, koji kontroliše i upravlja islandskom policijom, ukljucujuci i Vikinški odred.
Demografija Islanda
Izolovana pozicija Islanda je rezultirala ogranicenom imigracijom i ogranicenim genetskim uplivom u ljudsku populaciju tokom vekova. Genetska slicnost koja je time prouzrokovana se danas koristi za genetska ispitivanja.
Jezik koji se govori je uglavnom islandski, severni germanski jezik, a luteranska religija preovladuje.
U važne strane jezike spadaju danski, i drugi skandinavski jezici, zatim engleski i nemacki.
Religija
Islandani uživaju verske slobode koje su ugradene u ustav; ipak, crkva i država nisu odvojeni i Crkva Islanda, luteransko telo, je državna crkva. Statisticki podaci govore o religioznoj pripadnosti graždana Islanda 2004. godine:
85,5% su pripadnici Crkve Islanda.
3,6% su pripadnici Slobodnih luteranskih crkava Rejkjavika i Hafanarfjerdura.
2,4% ne pripadaju nijednoj verskoj grupi.
2,0% su pripadnici Katolicke crkve.
Preostalih 6,5% su uglavnom podeljeni izmedu veceg broja hrišcanskih denominacija i sekti, uz manje od 1% stanovništva u ne-hrišdanskim verskim organizacijama, ukljucujuci i vrlo malu grupu Asatru sledbenika.
Vecina Islandana je veoma liberalna u verskim shvatanjima, i ne posecuju crkvu redovno.
SRBIJA I CRNA GORA-ISLAND
BILATERALNI POLITICKI ODNOSI
U februaru 2000.godine uspostavljeni su diplomatski odnosi na ambasadorskom nivou, koji se odvijaju se na nerezidencijalnoj osnovi. Naša ambasada u Stokholmu pokriva Island, a Ambasada Islanda u Švedskoj pokriva SCG.
Pocasni konzul Srbije i Crne Gore na Islandu je g-da Irena Kojic.
Nakon izraženog interesa islandske strane, Savet ministara Srbije i Crne Gore je, jula 2005.godine, odobrio otvaranje pocasnog konzulata Islanda u SCG na celu sa g-dinom Slobodanom Micicem.
Najvažniji susreti
U Rejkjaviku su, juna 2004.godine, održane prve bilateralne politicke konsultacije na nivou direktora politickih direkcija Ministarstva spoljnih poslova.
Stalni državni sekretar MIP Islanda Gunar Gunarson posetio je Srbiju i Crnu Goru, na celu državno-privredne delegacije, od 20-22.oktobra 2004.godine.
EKONOMSKI ODNOSI
Robna razmena tokom 2004.godine iznosila je oko 930.000 USD, od cega je naš izvoz bio 66.000, a uvoz 870.000 USD. Za prvih deset meseci 2005.godine izvoz iz Srbije na Island je iznosio 501.000 USD (873,2% u odnosu na isti period 2004.godine), a uvoz sa Islanda u Srbiju je iznosio 328.000 USD (50,2% u odnosu na isti period 2004.godine).
U našem izvozu pretežno su zastupljeni proizvodi obojene metalurgije, kablovi, elektricne mašine i aparati, a uvoze se proizvodi hemijske industrije, morska smrznuta riba, proizvodi od plute i drveta, hartija, karton i specijalne mašine za pojedine industrijske grane.
Islandska kompanija “Actavis” je vecinski vlasnik fabrike “Zdravlje” iz Leskovca.
UGOVORNO STANJE
SCG sa Islandom nema potpisanih bilateralnih ugovora.
Prilikom politickih konsultacija, juna 2004.godine, islandskoj strani su uruceni nacrti Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i Sporazuma o podsticanju i zaštiti investicija. Ocekuje se predlog Islanda za otpocinjanje pregovora o zakljucivanju ovih sporazuma.
