SRBONOSTALGIJA | ZA DOBRA STARA VREMENA.




Šta je narkomanija? To je, zapravo, zastareli naziv za zavisnost o drogama. Vladimir Hudolin /1987/ ovu vrstu zavisnosti definiše kao prekomerno, redovno uživanje droge, zbog čega nastupa zavisnost /fizička, psihička ili obe/, tj. takvo stanje da bolesnik bez droge više ne može živeti, uz pojavu tolerancije, tj. potrebe za povišavanjem doze, a delovanjem droge dolazi do oštećenja psihičkog i fizičkog zdravlja i širih društvenih šteta. Pored navedene, često se citira i definicija Svetske zdravstvene organizacije, iz 1952.godine po kojoj je zavisnost "stanje periodične ili hronične intoksikacije, štetne za pojedinca i društvo, koja se postiže ponavljanim uzimanjem neke droge /prirodne ili sintetičke/."

Postoji li razlika izmedju intoksikacije, zloupotrebe i zavisnosti od psihoaktivnih supstancija? Da. Intoksikacija je neadekvatno ponašanje udruženo sa nedavnim unosom droge. Zloupotreba je maladaptivni obrazac korišćenja droge koji dovodi do ponavljanih problema i neželjenih posledica u socijalnoj, porodičnoj ili profesionalnoj sferi života. Intoksikacija i zloupotreba psihoaktivnih supstancija ne spadaju u narkomaniju u užem značenju te reči, ali mogu predstavljati uvod /pripremni stadijum/ u nju. Neki autori povremeno konzumiranje psihoaktivnih supstancija bez razvoja sindroma zavisnosti nazivaju narkofilijom. Medju adolescentima znatno više ima narkofila nego narkomana, tj. osoba koje se samo povremeno intoksiciraju i zloupotrebljavaju drogu.

Postoje li neki precizniji kriterijumi na osnovu kojih bi mogli da razlikujemo pravu zavisnost od droga i zloupotrebu psihoaktivnih supstancija? DSM-IV klasifikacioni sistem koji koriste psihijatri u SAD-u i drugim anglosaksonskim zemljama daje odvojene kriterijume za zavisnost od alkohola i drugih supstancija i za zloupotrebu psihoaktivnih supstancija. Da bi se neko proglasio zavisnikom mora da zadovolji najmanje tri od sledećih devet kriterijuma, i to najmanje u trajanju od mesec dana kontinuirano ili u dužem vremenskom periodu ukoliko se simptomi ponavljaju: - Psihoaktivna supstancija se uzima u većim količinama ili u dužem periodu nego što je osoba želela ili planirala; - Postojanje snažne želje uz jedan ili više bezuspešnih pokušaja da se prestane sa uzimanjem psihoaktivne supstancije; - Veliki utrošak vremena da se dobavi i upotrebi supstancija, kao i duže vreme da se osoba oporavi posle dejstva supstancije; - Učestale intoksikacije ili znaci apstinencijalne krize kod povećanih zahteva na poslu, u školi ili kod kuće. Zanemarivanje obaveza u školi i kod kuće. Odlazak u školu pod dejstvom supstancije ili upotrebe iste u situacijama koje su opasne po sopstveni ili tudji život; - Napuštanje važnih aktivnosti i obaveza zbog upotrebe supstancije; - Kontinuirana upotreba supstancije uprkos saznanju o štetnim posledicama; - Povišenje tolerancije /i do 50%/ da bi se postigao željeni efekat ili intoksikacija. Značajno smanjenje efekta kod kontinuirane upotrebe istih količina psihoaktivne supstancije; - Karakteristični apstinencijalni sindrom; - Psihoaktivna supstancija se uzima da bi se umanjili apstinencijalni znaci ili da bi se sprečilo njihovo nastajanje. Da bi se postavila dijagnoza zloupotrebe psihoaktivnih supstancija potrebno je prisustvo jednog od 2 simptoma, koji u kontinuitetu traju najmanje mesec dana ili se ponavljaju u dužem vremenskom periodu, a drugi kriterijumi koji bi govorili u prilog postojanja zavisnosti nisu zadovoljeni: - Kontinuirana upotreba psihoaktivne supstancije uprkos saznanju da zloupotreba izaziva probleme na socijalnom, radnom, psihičkom i somatskom /telesnom/ planu: ili- - Ponavljano uzimanje psihoaktivne supstancije u situacijama koje bi mogle da ugroze život i zdravlje /vožnja kolima i sl./.


		Doc. dr Goran Z. Golubović

	Šta su uzroci narkomanije? Nesumnjivo postoji veći broj uzroka ove pojave. Neki od njih su: - Biološka predispozicija: neke osobe imaju sniženu aktivnost izvesnih neurotransmitera i neuromodulatora u mozgu. U tom smislu, najviše pažnje je pridavano endorfinima /endogenim opijatima/. Osoba sa niskom aktivnošću endorfina može da pribegne unosu narkotika, koji izazivaju, medjutim, dalju supresiju lučenja endogenih opijata, zbog čega po prestanku unošenja droge nastaje vrlo neprijatan apstinencijalni sindrom. - Narkomani u većem procentu no ostali ispoljavaju izvesne karakteristike premorbidne ličnosti: emocionalna nezrelost, agresivnost, disocijalnost, loša psihoseksualna prilagodjenost, narcisoidnost, depresivno-anksiozne tendencije itd. - Porodica narkomana često je emocionalno poremećena, u njoj preovladavaju disfunkcionalni obrasci komunikacije, neretko – sreću se i razni oblici zlostavljanja, kriminalnog – socijalno devijantnog ponašanja. Često su roditelji zavisnika i sami zavisnici – od alkohola ili neke druge psihoaktivne supstancije. - Kriza u društvu, nedostatak formalnih i neformalnih oblika kontrole, liberalni stavovi po pitanju konzumiranja droge, ali i osećaj beznadja i krize životnog smisla su od ogromnog značaja. - Konkretni povodi zobg kojih neka osoba podlegne iskušenju da proba drogu su raznovrsni: potreba da se umanji anksioznost /napetost/ ili depresija, radoznalost, bunt protiv ustaljenog sistema vrednosti, znatiželja, strah da se ne bude odbačen od društva sa disocijalnim modelom ponašanja i dr.

		Koji tipovi narkomana postoje? Postoje tzv. jatrogeni narkomani, kod kojih je zavisnost uslovljena uzimanjem leka propisanog od strane lekara. U ovu grupu najčešće spadaju bolesnici sa malignim bolestima /rak/ koji su prinudjeni da uzimaju narkotična sredstva u cilju ublažavanja jakih bolova /npr. – morfijum, valoron, trodon i sl./. Medjutim, u poslednje vreme ovoj grupi mogli bismo priključiti neurotične pacijente koji neopravdano dugo uzimaju anksiolitike /lekove koji ublažavaju napetost/ sa adekvatnim potencijalom /mogu da stvore zavisnost/, poput: Bensedina, Ksalola, Lorazepama i još nekih drugih. Pored navedenih, mnogo su češći neterapijski narkomani, tj. oni uživaoci koji su pribegli samoinicijativnom uzimanju droge. Sa ovakvom praksom se u većini slučajeva počinje u vreme adolescencije, pa je zbog toga ovaj tip narkomanije poznat i kao – adolescentna narkomanija. Mada su jatrogeni narkomani nekada bili u većini, danas je neterapijska narkomanija kudikamo češća.


		Koji su simptomi i znaci zajednički za većinu narkomana? - Psihički: gubitak interesovanja /apatija/, otudjenje od realnosti, psihopatsko ponašanje, depresivnost, sklonost ka suicidu. - Telesni: neuhranjenost, oštećenje jetre uslovljena hepatitisom B i C, sklonost ka infekcijama uz opšti pad imuniteta, visok rizik od HIV-infekcije, polineuropatije /upale živaca praćene trnjenjem i slabošću – do paraliza/ i konvulzije /epileptička ispoljavanja/. - Socijalni: konflikti i svadje u porodici, društvena neadaptivnost, loša postignuća u školi ili na radnom mestu, osiromašenje uslovljeno rasprodajom imovine kako bi se došlo do droge, razne forme socijalno devijantnog ponašanja, kao što su: prostituisanje, prevare, a kasnije i – vršenje krivičnih dela u nameri da se obezbedi droga i spreči pojava apstinencijalnog sindroma /sitne kradje, provale, dilerisanje droge i dr./.

SrpskaToplista-svi srpski i pravoslavni sajtovi na jednome mestu