SRBONOSTALGIJA

                                     KOSOVSKO PITANJE

Srbija danas ima u proseku oko 98 stanovnika na jednom kvadratnom kilometru. Ako je tacno da danas zivi oko 2.000.000 Albanaca na Kosovu, onda je sada tamo prosecna gustina naseljenosti oko 184 stanovnika na jednom kvadratnom kilometru.
Prirastaju srpskog stanovnistva koji poslednjih godina iznosi ispod petoro dece na hiljadu stanovnika (prosecno ispod jednog deteta po porodici), potrebno je vise od 10 godina, samo uz stimulativnu politiku drzave, da dostigne konstantan idealan rast od dva deteta po porodici. I uz idealni prirastaj od dva deteta po porodici, Srbija do 2030. godine nece preci prosecnu naseljenost od 97 stanovnika po jednom kvadratnom kilometru, to jest, malo je verovatno da ce imati vise svojih drzavljana od 7-8 miliona, koliko ih ima priblizno i sada. Dva deteta po porodici odrzavaju prirodni balans stanovnistva, kada se broj stanovnika niti povecava, niti smanjuje.
Sa albanskim godisnjim prirastajem od 24,1 deteta na hiljadu stanovnika, najvisim u Evropi (podaci iz popisa 1981.), na Kosovu ce 2015. godine, prema proracunima, biti oko tri miliona stanovnika, sa prosecnom gustinom naseljennosti od 276 stanovnika po kvadratnom kilometru. Tada ce Kosovo postati i jedan od gusce naseljenih regiona Evrope. Posle 2020. sa podjednakim rastom, Albanaca ce biti vise od 4.000.000 i sa blizu 400 stanovnika po kvadratnom kilometru bice i prosecno najgusce naseljena teritorija Evrope. Ako se isti prirastaj Albanaca nastavi, oko 2040. godine, bice ih vise od deset miliona. (Ovde nisu uracunati oni Albanci koji ce se iz drugih regiona Evrope, gde zive Albanci, naseljavati na Kosovu.)
Tesko je pretpostaviti da ce u zajednickoj drzavi (ako bi je bilo) preko 10.000.000 Albanaca ziveti samo na Kosovu, gde bi se njih 1000 u proseku stisnulo na jednom kvadratnom kilometru, dok ce u Srbiji sa oko 8.000.000 stanovnika i sa prosecno ispod 100 stanovnika na jednom kvadratnom kilometru, biti deset puta vise prostora.
Prema demokratskim pravima, u zajednickoj drzavi svi njeni gradjani mogu da biraju gde zele da zive.
Ako Kosovo ostane medjunarodno priznata srpska teritorija, Srbi bi oko 2040. godine postali nacionalna manjina u svojoj zemlji i prema prirodi stvari, za predsednika drzave i za vecinu drugih drzavnih funkcionera, imace Albance. I pre 2040. Albanci bi zbog velikog prirastaja bili primorani da se sele i u krajeve gde zivi cisto srpsko stanovnistvo, donevsi nesporazume i unevsi velike nemire; i ne samo to, vec ce, takodje po prirodi stvari, doci do mesanja stanovnistva: Albanci ce se zeniti Srpkinjama i Srpkinje udavati za Albance; tako ce viseljudni albanski narod vremenom pretopiti manji srpski narod. Takvim nacinom uzrokovano nestajanje jednog naroda, bila je cesta pojava kroz istoriju covecanstva.
Sa druge strane nezavisnost Kosova pored gubitka teritorije znacila bi gubitak istoriskog kulturnog i
verskog identiteta.A to znaci da nam niko vise nece moci garantovati da u buducnosti ne izgubimo jos neke delove teritorije.
Koje je za srpski narod stvarno najbolje resenje kosovskog pitaanja, zakljucak je ostavljen citaocu.

         Imovina vredna tri milijarde dolara u rukama Prištine?

Beograd - Ukoliko srpska strana prihvati plan Martija Ahtisarija o statusu Kosova, Elektroprivreda Srbije će pretrpeti velike gubitke, jer ce ostati bez celokupne imovine na toj teritoriji. Naime, Ahtisari predlaže da sva imovina kosovskih javnih preduzeca pripadne vlastima u Prištini, a kako je EPS državna kompanija, to bi važilo i za objekte u vlasništvu te kompanije. Prema proceni Milorada Moračića, direktora Direkcije EPS za Kosovo i Metohiju vrednost imovine tog javnog preduzeća u pokrajini veća je od tri milijarde dolara. Sve ingerencije vezane za našu imovinu na Kosovu i Metohiji prenete su na Koordinaciono telo, tako da Elektroprivreda Srbije nema nikakav plan kako reagovati na Ahtisarijev predlog niti imamo mandat da odlučujemo o takvim stvarima - kažu u EPS odgovarajući na pitanje koji su dalji koraci te kompanije u zaštiti svojih interesa na Kosovu.
Danas, u dobro obaveštenim izvorima, saznaje se da će srpska strana pokušati u daljim pregovorima sa međunarodnom zajednicom da kroz amandmane na Ahtisarijev plan izvuče bar nekakvu nadoknadu za objekte javnih preduzeća, a samim tim i objekte EPS koji se nalaze na Kosovu. Naš izvor je veoma skeptičan i smatra da će Srbiji teško poći za rukom da dobije neku kompenzaciju. "Novim vlasnicima ti objekti treba da posluže kao infrastruktura za izgradnju termoelektrane Kolubara C za koju su se dosad prijavile četiri inostrane firme od kojih tri imaju američki osnivački kapital", tvrdi naš sagovornik.
Na Kosovu posluju tri javna preduzeća koja su deo sistema EPS - Kopovi, Termoelektrane i Elektrokosovo (distribucija), međutim, od sredine 1999. godine EPS nad njima gotovo da nema nikakvih ingerencija. U dosadašnjim pregovorima radne grupe koju je formirala Vlada Srbije i koja je pregovarala sa Kosovskom energetskom korporacijom (KEK) nije bilo ni reči o statusu tih javnih preduzeća, već se uglavnom razgovaralo samo o tehničkim pitanjima. Srpska strana predlagala je da se osnuje jedna kompanija koja će u srpskim enklavama obavljati poslove operatera distributivnog sistema i snabdevanja i koja bi kupovala energiju na tržištu bilo od KEK ili EPS, ali je albanska strane nudila samo posao snabdevača, što nije prihvaćeno.
Elektroprivreda Srbije je nekada na Kosovu imala 5.305 zaposlenih od kojih je danas aktivno svega 250 radnika koji rade na poslovima održavanja sistema distribucije u srpskim sredinama. G. Vlaović

Pocetna  Muzika  Galerija  Welcome to Serbia  History of Serbia  Verova li ili ne  Zanimljivosti  Humor  Sve o islandu 

Zakoni Islanda  Postavite temu  Govornica Vesti iz Srbije

Guestbook  Kontakt